istraživanja Valjevski izvori, česme i fontane Ljiljana Ljiljak

podnaslovi } Valjevski izvori, česme i fontane Mejina česma Suva česma Vidračka česma Vukova česama Penzionerska česma

Vukova česama

- Danas ne postoji ali je Valjevci često pominju. Česma je bila uređena u malom parku sa leve strane od spomenika Vuku Karadžiću kao deo uređenja prostora oko stare železničke stanice 1997. godine. Voda je izlazila iz jake slavine na zidu od crvene cigle, sa mestima na kojima se moglo odmoriti. Bila je to reminiscencija i na neizostavne česme na železničkim stanicama. Podignuta je po zamisli Nebojše Lole Anića. Danas ne postoje ni park ni ta česma. Godinama se na tom prostoru podiže, neprimerena mestu, višespratnica.
Milova česma - Više ne postoji. Osamdesetih godina kada je vajar Mile Jevtić radio kao profesor Poljoprivredne škole sa učenicima je uredio česmu od stilizovanih glava domaćih životinja. Na žalost nije bilo razumevanja, niti para, da se ona uradi u trajnom materijalu. Kako je izgledala, valjalo bi potražiti možda negde sačuvane skice, pre kod autora nego u školi. Umesto nje sada u školskom dvorištu postoji obična betonska česma sa vodom sa vodovoda.

Šejkina česma - Jedna od najneobičnijih česmi Valjeva. Postavljena je u leto 1991. godine na zid zgrade u čijem prizemlju je Gradska bibilioteka. Da se ta česma posveti Leonidu Šejki (po majci je Valjevac) po svemu sudeći je ideja Dragutina Radojičića, direktora Moderne galerije. Tadašnji gradonačelnik Slobodan Đukić je „dozvolio“, seća se Nebojša Lola Anić, autor izgleda ove neobične česme od koje je malo šta ostalo. U zid je postavljena mermerna ploča iz koje je izlazila velika bronzana lula - kadis (stalna Šejkina tema), a iz nje voda padala na mermernu kuglu u dnu niše. Bronzana lula je izlazila iz centra bronzane ploče na kojoj je stilizovani pleter, vizantijski motiv. Ploču je, po kalupu Vuka Marija Đorđevića izlio Siniša, livac iz Petnice. Velike lule - kadisa, nema odavno. Prvi put ukradenu kuglu autor česme je zameno drugom, plativši iz svog džepa, ali i ona je brzo nestala. Sad je u bronzanu ploču stavljena klasična slavina. Nema na ovoj česmi nikakvog natpisa.

Crkvena česma - Podignuta je 2000. godine u porti Valjevske crkve po projektu arh. Božidara Krkovića i ing. Vladimira Lala Spasojevića. Osobena je njena dvostranost koju povezuje polukružni svod nad četiri stuba. Urađena je u plavičasto sivom mermeru. Kao i crkva posvećena je Pokrovu presvete Bogorodice na šta upućuju u bronzi izlivene ruke koje drže tkaninu preko koje se sliva voda, isti motiv na obe strane česme. To je rad Gračanina Vlade Blagojevića Jakog. Iznad ruku, prema ulici, u mermeru je uklesan, po preporuci starešine Valjevske crkve Veroljuba Mladenovića tekst iz Biblije: Reče/ Gospod / Svaki / koji pije / od ove vode / opet će ožedneti / a koji pije / od vode / koju ću mu / ja dati / neće / ožedneti / doveka. Sa druge strane, prema crkvi je mozaik na kojoj je Bogorodica, rad Đure Radlovića, akademskog slikara.

Česma kod katastra - Rekonstrukcijom zdanja u Ulici Vojvode Mišića, u kom je smeštena geodetska služba, uređeno je pre dve godine i malo dvorište sa unutrašnje strane sa koje se ulazi u objekat. Centralno mesto zauzima česma postavljena na trouglastom betonskom stubu, sa postamentom na koji pada voda iz slavine. Uređenje dvorišta i česme delo je pejsažnog arhitekte Nebojše Lole Anića.